Rad na Programu razvoja socijalnog preduzetništva je usporen, ali sa njegovom izradom se nije stalo, kao ni sa drugim aktivnostima stvaranja povoljnog okruženja za socijalne preduzetnike. Trenutno se nalazimo u inicijalnoj fazi uspostavljanja sistemske podrške i sasvim su opravdane nedoumice i nepoznanice različitih aktera, a naročito socijalnih preduzetnika. Važno je da se Program što pre usvoji jer u suprotnom blede očekivanja stvorena donošenjem Zakona o socijalnom preduzetništvu.
Ovu su glavne poruke sa panel diskusije Socijalno preduzetništvo u Srbiji godinu dana nakon usvajanja zakona koji je Koalicija za razvoj solidarne ekonomije održala u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije 27. marta 2022. godine.
Panelisti su se osvrnuli na rezultate sprovođenja zakona i očekivanja u narednom periodu. Ocenjeno je dobro da zakon postoji jer se na njemu radilo gotovo čitavu deceniju. Vrlo je širok, liberalan i priznaje pravne forme poslovanja postojećih socijalnih preduzetnika. Zakonom je zapravo socijalno preduzetništvo prepoznato u pravnom sistemu Republike Srbije što je garant različitim akterima (npr. donatorima, lokalnoj i pokrajinskoj upravi) da planiraju mere i programe podrške. U skladu sa zakonom osnovan je i Savet za razvoj socijalnog preduzetništva Vlade Republike Srbije koga čine predstavnici institucija i sektora socijalnog preduzetništva. Upravo ova sinergija različitih aktera je pozitivna strana procesa. Savet se sastao nekoliko puta i održana je donatorska konferencija.
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije je pripremila predlog Programa i uputila resornom ministarstvu na razmatranje. Neke od ključnih preporuka možete preuzeti ovde.
Međutim izazovi postoje i na njih se mora odgovoriti. Čulo se mišljenje da se ništa nije promenilo u radu socijalnih preduzetnika usvajanjem zakona i da su očekivanja od budućih mera i aktivnosti upravo usmerena na održivost poslovanja. Brojne nepoznanice i dodatni troškovi pripreme dokumentacije odlažu registraciju statusa socijalnog preduzetništva po slovu zakona. Nepoznanice postoje i na strani pokrajinskih institucija i aktera koji su najdalje odmakli u planiranju finansijske podrške i informisanju lokalnih samouprava na teritoriji Vojvodine. Njihov izazov su jasni kriterijumi za dodelu finansijske podrške u budućnosti. Primećeno je da lokalne samouprave još uvek sa rezervom prate razvoj događaja iako se pojavljuju projekti inicirani sa njihove strane ili čak konkretne mere podrške socijalnim preduzećima u vidu ustupanja poslovnih prostora za rad. Po mišljenju učesnika jedno od rešenja podrazumeva podstrek republičkih institucija ka lokalnim samoupravama da krenu sa razvojem konkretnih inicijativa, makar u smislu informativnih sesija u početku. Šta god da se pokrene, trebalo bi da bude u skladu sa lokalnim kontekstom i prethodno utvrđenim potrebama socijalnih preduzetnika, zaključili su prisutni. U tom pravcu je Privredna komora Srbije najavila da razmatra mogućnost da kreira mrežu savetnika u regionalnim komorama u okviru kojih bi se socijalnim preduzećima pružala pomoć prilikom registracije, odnosno, sticanja statusa socijalnog preduzeća.
Panel su otvorili predstavnici Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i Privredne komore Srbije, dok su kao panelisti učestvovali Dušan Jordović (Kafe bar 16), Đorđe Vukotić (Savet za razvoj socijalnog preduzetništva Vlade Republike Srbije), Zorana Milovanović (Koalicija za razvoj solidarne ekonomije), Katarina Denčić (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) i Miodrag Shresta, stručnjak za socijalno preduzetništvo.
Panel diskusija je održana u okviru zagovaračkih napora Koalicije za razvoj solidarne ekonomije za usvajanje Programa za razvoj socijalnog preduzetništva koja se realizuje kroz nekoliko projekata. Pre svega u okviru projekta „Jačanje ekosistema socijalnog preduzetništva” koji je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative, kao i u okviru projekta „Dijalog o socijalnom preduzetnštvu” podržanom od strane Beogradske otvorene škole kroz „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa. Sadržaj ovog članka nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovorana Koalicija za razvoj solidarne ekonomije.