Direktor Smart kolektiva, Neven Marinović, bio je jedan od učesnika Panel diskusije o socijalnom preduzetništvu koju je organizovao SINHRO HUB u petak, 4. novembra u Pančevu. Na ovom panelu koji se bavio zakonodavnim okvirom, prilikama za socijalna preduzeća, kao i primerima dobre prakse, takođe su učestvovali i Marina Kurilj iz udruženja „Na pola puta“, Dejan Krmar iz Erste banke i Aleksandar Bogdanović ispred Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, a panel je moderirao Dragan Srećković.
Panelisti su razgovarali o brojnim prednostima koje socijalno preduzetništvo donosi, o novom zakonu, dostupnim finansijskim instrumentima i mogućnostima za prevazilaženje izazova sa kojima se socijalna preduzeća najčešće susreću.
Marina Kurilj je predstavila anketu o socijalnom preduzetništvu sprovedenu sa 10 pančevačkih udruženja koji imaju neku vrstu privredne aktivnosti. Anketa je pokazala da 9 od 10 anketiranih predstavnika udruženja su čuli za pojam socijalnog preduzetništva, čak 6 od 10 nisu čuli da je usvojen poseban zakon koji reguliše socijalno preduzetništvo, niti za prednosti koje registracija socijalnog preduzeća sa sobom nosi. Sva udruženja su zainteresovana za to kako da poboljšaju finansijsku održivost kroz socijalno preduzetništvo, a velika većina (8 od 10) za primere dobre prakse i mogućnosti povezivanja sa potencijalnim kupcima proizvoda koje udruženja prave.
Neven Marinović je govorio o različitim vrstama socijalnog preduzetništva koja kod nas postoje, počevši od onih koja postoje decenijama još iz vremena socijalizma, onih koji obavljaju privrednu aktivnost kao deo aktivnosti neprofitnih udruženja udruženja, kao i preduzetnika koji su registrovani kao profitni, ali u sebi imaju komponentu socijalnog preduzetništva – pre svega zapošljavanje slabo zapošljivih grupa. Takođe pojasnio je i razliku između društveno odgovornih kompanija i socijalnih preduzeća.
Aleksandar Bogdanović predstavio je rešenje koje nudi novi zakonski okvir, a to je registracija socijalnih preduzeća bez obzira na formu po kojoj su inicijalno registrovani, dakle ne postoji nov oblik registrovanja preduzeća. Takođe, predstavljen je i mehanizam saveta za socijalno preduzetništvo koji je važan element u registraciji i potvrđivanju statusa socijalnog preduzeća.
Dejan Kramar predstavio je mogućnosti koje nudi program „Korak po korak“ Erste fondacije za podršku socijalnim preduzećima, mogućnosti za kreditiranje, ali i mentorsku podršku, kao i savete i preporuke oko plasiranja proizvoda socijalnih preduzeća.
Nakon izlaganja, panelisti su odgovarali na brojna pitanja zainteresovanih gostiju. Događaju su prisustvovali predstavnici udruženja građana, neformalne grupe zainteresovane za socijalno preduzetništvo i socijalna preduzeća iz Pančeva.
Događaj je održan u okviru projekta Jačanje ekosistema socijalnog preduzetništva koji je dobio podršku projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”. Projekat Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
