Na Zapadnom Balkanu, poljoprivreda i srodni sektori čine oko 10% BDP-a, dok u nekim zemljama poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo zapošljavaju oko 20% ukupne radne snage. U slučaju Albanije taj udeo iznosi čak 40%. Međutim, uprkos veoma bogatoj bazi prirodnih resursa, poljoprivredni sektor se u ovim zemlja suočava sa brojnim izazovima pa su velike farme veoma rietke, a produktivnost rada i prinosi su na veoma niskom nivou usled nedovoljne tehnološke razvijenosti, neprilagođenosti postrojenja i objekata za proizvodnju savremenim standardima i slično. Istovremeno, tražnja za hranom raste i u pogledu kvaliteta i u pogledu kvantiteta. Imajući u vidu rastuće turističko tržište i veliki izvozni potencijal, Agendom se ističe značaj primenjivanja standarda Evropske unije u poljoprivredno-prehrambenom i primarnom proizvodnom sektoru, naročito u delu koji se odnosi na bezbednost hrane, zdravlje biljaka i životinja, poboljšanje biološke sigurnosti stočnih farmi, prevenciju i njegovanje životinja i poboljšanje objekata za poljoprivrednu proizvodnju. Ono što bi takođe trebalo uraditi na ovom polju jeste jačanje sanitarnih kontrola duž čitavog lanca proizvodnje hrane kao i uspostavljanje i održavanje elektronskog sistema sertifikovanja hrane u cilju osiguranja njene bezbednosti. Agendom je takođe označeno da bi trebalo više raditi i na podizanju informisanosti potrošača i promovisanju koncepta održive ishrane. Dakle, trebalo bi više raditi na promovisanju hrane čija je proizvodnja bezbedna po životnu sredinu i organski uzgajana kao i na smanjivanju upotrebe sintetičkih hemijskih supstanci prilikom proizvodnje hrane: pesticida, veterinarskih lekova i veštačkih đubriva. Agenda takođe naglašava potrebu za jačanjem saradnje između naučnih i obrazovnih institucija sa proizvođačima i prerađivačima u poljoprivredno-prehrambenom sektoru kako bi se olakšao prelazak na inovativne i ekološki prihvatljive tehnologije i metode uzgajanja. Kada su ruralne oblasti u pitanju, programom Lider[1] (Leader) pokušava se podstaći njihov razvoj, a modernizacija fizičke imovine u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i poboljšanje ruralne infrastrukture u okviru IPARD-a[2]. I u ovom delu se ističe značaj primene obnovljivih izvora energije i savremene tehnologije uz donošenje mera za prilagođavanje klimatskim promenama u poljoprivredi.
[1] LEADER/CLLD, https://enrd.ec.europa.eu/leader-clld_en
[2] EU pre-accession assistance for rural development (IPARD), https://ec.europa.eu/info/food-farming-fisheries/farming/international-cooperation/enlargement/pre-accession-assistance/overview_en
