Zapadni Balkan je jedan od delova evropskog kontinenta koji je najviše pogođen klimatskim promenama. Postizanje klimatske neutralnosti Evrope do 2050. godine podrazumeva uspostavljanje promena sa dalekosežnim efektom u čitavom regionu. Iskustvo Evropske unije na ovom polju može poslužiti kao odskočna daska za Zapadni Balkan u svojim naporima da se odupre klimatskim promenama i istovremeno smanji svoj uticaj na njihov razvoj.
Zelenom agendom za Zapadni Balkan predstavljen je niz smernica kojim se između ostalog tretira pitanje klimatskih promena, energetike i saobraćaja. Kada su ove teme u pitanju u pitanju, zemljama Zapadnog Balkana preporučuje se usklađivanje sopstvenog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Takođe, na ovom prostoru potrebno je pripremiti i sprovesti dugoročnu klimatsku adaptaciju, ali i strategije za povećanje otpornosti i pri tome naročito voditi računa o zaštiti investicija od negativnih efekata klimatskih promena. Zemljama ovoga regiona generalno se preporučuje da istraže svoje mogućnosti u uključivanje u Evropsku šemu trgovanja emisijama štetnih gasova[1] kao i da inistiraju na većem korišćenju zdravijih alternativa fosilnih goriva. Ove zemlje bi takođe trebalo da rade i na pristupu Evropskom klimatskom paktu[2] i slede aktivnosti koje se u okviru njega preduzimaju. Takođe, za ove zemlje jedna od prioriteta bi trebalo da bude i razvijanje nacionalnih energetskih i klimatskih planova. Savetuje se i renoviranje javnih i privatnih zgrada u skladu sa principima energetske efikasnosti što bi od strane EU uskoro trebalo da bude podržano uključivanjem zemalja Zapadnog Balkana u Evropski talas obnove.[3]
Kada je saobraćaj u pitanju, Zapadni Balkan se suočava sa veoma zastarelom infrastrukturom, nerazvijenom saobraćajnom mrežom usled nedovoljnih investicija i slabog održavanja, železnicom zavisnom od fosilnih goriva i još uvijek najvećim delom neelektrifikovanom, dotrajalom i nerazvijenom logistikom. Zelenom agendom snažno se preporučuje najprije reforma železnice kojom bi se definisali železnički koridori kao i strategija za povećanje kapaciteta. Savetuje se primena tehničkih standarda Evropske unije na sve oblike saobraćaja uz razvoj ekološki prihvatljivijih vidova transporta. Zemljama regiona se takođe preporučuju i razvoj i sprovođenje regionalnog akcionog plana za olakšavanje transporta na čemu bi one trebalo zajedno da rade naročito u delu koji se odnosi na granične prelaze. Pored toga, zemlje bi trebalo da sprovedu akcioni plan za bezbednost na putevima uz akcioni plan za puteve uključujući njihovo održavanje i uvođenje i unapređivanje inteligentnih saobraćajnih sistema.
[1] EU Emissions Trading System (EU ETS), https://ec.europa.eu/clima/policies/ets_en?cookies=disabled
[2] European Climate Pact, https://ec.europa.eu/clima/policies/eu-climate-action/pact_en?cookies=disabled
[3] A Renovation Wave for Europe, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1603122220757&uri=CELEX:52020DC0662&cookies=disabled
