Pandemija COVID-19 oblikovala je ne samo trenutnu evropsku politiku već će uticati i na politiku u godinama koje dolaze. Takođe, mogla bi da ugrozi i ostvarivanje ciljeva postavljenih Evropskim zelenim planom. Instrument privremenog oporavka u iznosu od 750 milijardi evra osmišljen sa zadatkom da pomogne u sanaciji neposredne ekonomske i socijalne štete nastale pandemijom koronavirusa nazvan je NextGenerationEU. On bi trebalo da doprinese da Post-COVID-19 Evropa bude otpornija i spremnija da odgovori na trenutne ali i na buduće izazove sprovodeći održiva, zelena rešenja.

EU je pokrenula plan oporavka od COVID-19 imajući u vidu nekoliko ciljeva. Primarni cilj je pomoć državama članicama u saniranju neposredne ekonomske i socijalne štete izazvane pandemijom koronavirusa, ali i priprema bolje budućnosti za evropsku sledeću generaciju. Drugi cilj se ogleda u podsticanju zelene tranzicije, digitalne transformacije, pametnog, održivog i inkluzivnog rasta i otvaranja radnih mjesta, socijalne i teritorijalne kohezije, zdravlja i otpornosti, politika za sledeću generaciju, uključujući obrazovanje i vještine. U skladu sa tim je i treći cilj – modernizacija objekata EU. Iz toga razloga će više od 50 posto podrške biti potrošeno na modernizaciju i unapređenje uslova za istraživanja i inovacije, preko programa Horizon Europe, na fer klimatsku i digitalnu tranziciju, preko Fonda za pravednu tranziciju i Digitalnog evropskog programa, na spremnost, oporavak i otpornost, putem programa Oporavka i otpornosti, RescEU i novog zdravstvenog programa EU4Health. Pored svega navedenog, NextGenerationEU se fokusira i na modernizaciju tradicionalnih oblasti kao što je zajednička poljoprivredna politika, borba protiv klimatskih promena, zaštita biodiverziteta i rodna ravnopravnost.

NextGenerationEU je plan sa preciznim vremenskim okvirom. Predviđeno je da 70% bespovratnih sredstava koje pruža Fond za oporavak i otpornost (RRF) bude dodijeljeno u 2021. i 2022. godini, dok bi preostalih 30% trebalo da bude dodeljeno 2023. godine. Kriterijumi za raspodjelu 2021. i 2022. godine su stopa nezaposlenosti, a za 2023. godine kumulativni pad realnog BDP-a uočen tokom perioda 2020–2022.